Pre tačno 145 godina, u malom mestu pokraj Banja Luke, uz žubor reke Vrbas, vrednim radom monaha Trapista iz samostana Marija Zvezda nastala je mala i hrabra Banjalučka pivara. Osnivač ove male pivare je Franz Pfanner, starešina reda Trapista u Banja Luci, koji je zajedno sa ostalim monasima, započeo i proizvodnju čuvenog „Trapist sira“. Oni su pokrenuli i jednu od prvih malih elektrana u Evropi pridržavajući se skromnog načina života i gesla „Moli i radi“ („Ora et labora“). Pored ljubavi i pažnje koju su pridavali pivu, postojao je i još jedan razlog zašto je ovo zlatno piće poteklo Banjalukom. U to vreme omiljeno piće banjalučana je bilo domaća rakija, koju su stanovnici pravili za svoje potrebe i koje je u većini slučajeva imalo loš uticaj na zdravlje onih koji su ga pili. Koristeći nemačku tehnologiju i češko iskustvo u proizvodnji piva, mala pivara je počela da proizvodi pivo vrhunskog kvaliteta koje je služilo kao terapija za lečenje zavisnosti od rakije. Terapija se sastojala u tome da se pije četri litre piva dnevno. Iako su prvi koraci pivare bili mali, koračajući hrabro i ponosno, Banjalučka pivara je izrasla u najveću i najcenjeniju pivaru u Bosni i Hercegovini koja se i dalje širi i napreduje.