KAKO SE PIJU DOBRA VINA?

Došli ste kući posle napornog dana na poslu. Petak je. Želite da se opustite uz čašu „dobra vina“. Nije vam to navika, i niste neki poznavalac vrste vina, pa ste zgrabili prvu poklon flašu sa police. Vina delite na crna i bela. Niste čak ni upoznati sa roze vinima. O podeli po količini šećera i da ne pričamo. Ali rešeni ste, želite vino. Prigušili ste svetlo u sobi, pustili laganu opuštajuću muziku po vašem ukusu. Vino je već u čaši. Opušteni ste u svom omiljenom kutku kuće. Ispijate prvi gutljaj... I vraćate ga nazad u čašu. Osećate se kao da ste popili nešto najgore na svetu. Gledate u flašu, rok trajanja validan. Pitate se - zar vino može da bude loše?

Nije svako vino slatko vino. Iako je prodaja vina svakakvog kvaliteta opšte raširena, ipak treba obratiti pažnju i birati dobra vina koja će zadovoljiti sva vaša čula.

Vrste vina po vašem ukusu

Nisu sve vrste vina po vašem ukusu. I ne moraju da budu. Vino se ne ispija tek tako. To nije čaša vode koja toli žeđ. To je poseban doživljaj i samo ako mu tako pristupite možete uživati u potpunosti. Zato je ukus ono što je na prvom mestu u odabiru vina.

Podela vina se vrši po boji. Tako vina delimo na crna, bela i roze.

Crno vino

Crno vino delimo po vrsti grožđa od koje se pravi. Tako imamo:
• Kaberne sovinjon
• Merlo
• Nebiolo Pino noar
• Sira ili širaz
• Sanđoveze
• Novi božole

Belo vino

Bela vina takođe delimo po vrsti grožđa od koje se pravi. Tako imamo:
• Šardone
• Šenin blank
• Crveni traminer ili klevner
• Rizling
• Sovinjon blan
• Semilon

Pored ove osnovne podele vina možemo podeliti i po količini šećera. Pa tako vina sa manje šećera zovemo suvim, sa malo više polu suvim, kao i polu slatkim i slatkim.

Šampanj je vino sa posebnom tehnologijom pravljenja, koje u sebi sadrži visok procenat ugljendioksida. 

Kako se služe dobra vina?

Temperatura vina je odlučujuća za ukus. Tako se crna vina služe i konzumiraju na temperaturi nešto nižoj od sobne od 15 – 20 stepeni, dok se bela vina služe rashlađena na temperature od 9 - 14 stepeni celzijusa. Neadekvatno rashlađeno vino može značajno da umanji ili čak pokvari njegov ukus. Uobičajeno je da temperatura vina ostane ista tokom večeri pa se zato bela vina i šampanji služe u kofi s ledom. Takođe, poželjno je i da crno vino ne pretrpi veće oscilacije u temperaturi. Neki somelijeri (poznavaoci, poslužitelji vina) međutim smatraju da crnom vinu treba dati priliku da se postepeno zagreva. Dobra vina se tako otvore, i tokom večeri možemo doživeti svu višeslojnost koju najbolja crna vina mogu da ponude.

Kako će se vino otvoriti u mnogome zavisi da li se služi u adekvatnim čašama. Različite vrste vina iziskuju različite čaše.

Za crvena vina dobre su čaše većeg tela i otvora. U takvim čašama vino bolje reaguje sa kiseonikom, posebno ako se čaša tj. vino u čaši malo provrti. To doprinosi boljem razvijanju aroma i bukea koje nam samo vino daje. Pošto veći deo našeg ukusa formira čulo mirisa jasno je zašto je bitan veliki otvor na čaši. Nos je u potpunosti uronjen. Po pravilu vinska čaša se drži za dršku ili stopu, ne za balon ili telo, da ne bi došlo do neželjenog zagrevanja vina. Ovo posebno važi za bela vina, koje služimo u vitkijim užim čašama sa manjim otvorom. Manji otvor na čašama za belo vino služi da vino sporije reaguje sa kiseonikom kao i da bi se sporije grejalo.

Vino se iz čaša ispija u manjim gutljajima, lagano, slobodno ga puštajući da klizi preko nepca. Tako su nam sva čula angažovana. Ni najbolja crna vina, a ni bela, ne mogu nam pružiti užitak ako ih samo saspemo u grlo. Tako ne doživimo pravi karakter vina i onda se samo nalivamo. A to vam verujem nije ni želja ni cilj.

Vinske suze su još jedna od pokazatelja kvaliteta vina. Najbolja crna vina pošto se provrte u čaši stvaraju na obodu čaše vinske suze. U odnosu na intezitet tih suza utvrđujemo stepen kvaliteta vina.

Kombinovanje sa hranom. Kako biste maksimalno uživali u vinu lepo je upariti ga sa pravom hranom. Roze vina su blaža, stoga se kombinuju sa laganijim obrocima i dezertom. Uz najbolja crna vina obično jedemo crveno meso, jake sireve i začinjeniju hranu. Ta vina sadrže veći procenat alkohola. Bela vina s druge strane odlično idu iz bela mesa, ribu i laganiju hranu i kremaste soseve. Uz slatko vino jede se nešto što je slađe od samog vina. Vrste vina treba menjati u toku večere kako se menja vrsta hrane. Ali naravno, to su samo smernice i dobro je osloniti se i na sopstveni ukus. Jer možda vama prija slatko vino uz neku divljač u lovačkom sosu.

Da biste najlakše odlučili koje vam vrste vina prijaju, da li su to možda najbolja crna vina ili bela, ili možda roze, idite do najbliže specijalizovane radnje. Tamo će vas dočekati somelijeri. Prodaja vina u mnogome utiče od njihove umešnosti u prepoznavanju koja su dobra vina za vas kao kupca. Vrlo brzo i lako možete doći do prve flaše baš po vašem ukusu.

S druge strane ako ste već istražili i već gajite određen senzibilitet, u našoj online prodavnici kojoj je jedna od delatnosti i prodaja vina, možete poručiti dobra vina, koja će sigurni smo razigrati sva vaša čula.