KOJA JE NAJPOZNATIJA I NAJBOLJA RAKIJA U SRBIJI

Ako želite da se upoznate sa istorijom proizvodnje i konzumiranjem alkoholnih pića u Srbiji, morate se vratiti daleko u prošlost. U Dušanovom zakoniku iz 1354.godine postoji paragraf „O pijancima“ , pa kako je u dalekom 14. veku bilo zakonskih regulativa o konzumentima, svakako je lako zaključiti da je bilo i proizvodnje alkoholnih pića.

Najbolje srpske rakije nekada

Naziv rakija potiče od turske reči „raki“, a u našim krajevima počinje da se peče u 17. veku od najrazličitijih vrsta voća. Zanimljiv je podatak da je na svetskoj izložbi u Parizu 1889. godine Srbija svoj privredni i kulturni identitet predstavila, između ostalog, i sa pet vrsta rakije. Za najbolje rakije u Srbiji tada su odabrane: šljivovica, komovica, trešnjevača, kruškovača i klekovača, a sledeće 1900. godine ocenjeno je da ponudu Srbije najbolje karakteriše srpska šljiva i srpska šljivovica.

Dakle, pre više od jednog veka, drugi su prepoznali ono što smo mi u Srbiji već dobro znali: najbolja rakija u Srbiji pravi se od šljiva.
 

Koje su najbolje rakije u Srbiji?

Mada je ukus relativna stvar o kojoj je nezahvalno diskutovati, kao najbolja srpska rakija na prvom mestu nalazi se šljivovica. To je mišljenje većine nas koje se temelji na ljubavi, ali još više na ukupnoj zastupljenosti u proizvodnji i prodaji rakije, gde decenijama unazad, rakija od šljive zauzima počasno mesto.

Ipak, među najbolje svakako treba ubrojati i sledeće vrste rakija:

Lozovača

Nastala je destilacijom fermentisanog grožđanog kljuka, tj. izmuljanih i od peteljki odvojenih zrna grožđa.

Komovica

Takođe rakija od grožđa, ali dobijena od komine koja ostaje posle ceđenja vina, dakle ostaje kao nusprodukt u proizvodnji vina.

Kajsijevača

Proizvodi se od fermentisanih, od koštice očišćenih delova sveže i zrele kajsije, i to najčešće sorte Kečkemetska lepotica, pa je proizvodnja kajsijevače nekako prostorno vezana za Vojvodinu, gde se ovo voće najviše gaji.

Kruškovača - viljamovka

Viljamovka je najpoznatiija vrsta rakije od kruške koja svoj naziv duguje čuvenoj sorti voća od kojeg se pravi.

Jabukovača

Čuveni Remarkov kalvados, rakija od jabuke, u našoj tradiciji uz šljivu najviše gajeno voće, s pravom se ubraja u najbolje rakije u Srbiji.

Ostale omiljene vrste kod nas su dunjevača, višnjevača, trešnjevača, klekovača, orahovača, medovača, što izbor najbolje dodatno otežava.

Kako se pravi rakija?

Najbolja domaća rakija pravi se od jedne od tri vrsta voća:

• Koštunjavo voće – šljiva, kajsija, breskva, trešnja, višnja
• Jabučasto voće – kruške, jabuke (delišes, melroze), dunja
• Bobičasto voće – malina, kupina, ribizla

Neretko se meša više vrsta voća ili mu se dodaju lekovite biljke, med i orašasti plodovi.

Ono što je za sve rakije zajedničko je da epitet one najbolje mogu da ponesu samo rakije proizvedene od kvalitetnog, zrelog voća, bez dodataka (osim neophodne količine šećera i rakijskih kvasaca koji pokreću fermentaciju voća).

One se peku na tradicionalan način u kazanu, a zatim pretaču u burad u kojima bi po pravilu trebalo da odleži. Ako se čuva u hrastovim bačvama dobija karakterističnu žućkastu boju, dok u jasenovim buradima rakija ostaje bezbojna.
 

Šljivovica – najbolja rakija u Srbiji

Ako bi se najbolja srpska rakija birala po parametrima najveće proizvodnje i još važnije, najveće prodaje (što u zemlji, što kao izvozni proizvod), to bi svakako bila šljivovica.

Rakija od šljive je jako, bezbojno (žućkastu boju rakija dobija od boje drveta od kog je bure) alkoholno piće. Dobija se vrenjem i destilacijom komine zdravih, zrelih i od koštice očišćenih šljiva. Dva puta destilisana rakija – prepečenica, slovi za nacionalno piće Srbije i s pravom nosi titulu najbolja rakija u Srbiji.

70% ukupne godišnje proizvodnje šljiva, odnosno prosečno 424300 tona, odlazi u proizvodnju ovog pića, čija prepečena varijanta sadrži od 40% do 70% alkohola (etanola). Od drvenog, obično hrastovog, bureta u kome se čuva dobija karakterističnu boju i aromu, a neretko se dešava da pre flaširanja i puštanja u prodaju odleži 5, 12 ili čak i više godina, kao Ćirilica šljivovica. Iako je čim se ispeče šljivovica najbolja srpska rakija, ona vremenom (dok stoji) postaje sve bolja i bolja.

Kako piti rakiju?

Rakija je piće koje je kod nas nezamenljiv deo zdravica u svečanim prilikama: na svadbama, slavama, rođendanima, ali se ispija i svakodnevno. Neki ga ispijaju za dobar početak dana ili tokom obeda. Pije se na prazan stomak kao aperitiv, ili nakon obilnog obeda da podstakne varenje hrane, i to ne previše rashlađena.

Tradicionalno se služi u flašicama sa uskim i visokim grlom koje u Srbiji zovu čokanj, a u vojvodini fićok. Zato, ako vas neko ponudi fićokom ili čokanjem u kojoj je najbolja srpska rakija Potpis, ni slučajno ne odbijajte. Čokanje ćete danas češće sresti u restoranima, dok se u domaćinstvu uglavnom koriste staklene čašice za rakiju od 0.3 dl ili 0.5 dl.

Slobodno se može koristiti i malo veća čaša za rakiju kako biste mogli u potpunosti da osetite i uživate u prijatnoj aromi ovog napitka. Običaj je da se pije ,,na eks“ ali samo laganim, sporim ispijanjem gutljaj po gutljaj moći ćete da osetite svu punoću ukusa.


Posle nekoliko čašica šljivovice česte su polemike o tome koja rakija može da ponese titulu najbolje. Mi smo u jedno ipak sigurni: najbolja rakija u Srbiji je ona koju ste izabrali, sipali i njome upravo nazdravljate. Živeli!