OD čEGA SE PRAVI DžIN I KAKO SE RAZLIKUJE OD VODKE?

Mnogi među nama gaje veliku ljubav prema džinu u svim njegovim oblicima. Ali njegove razne vrste na tržištu mogu biti zbunjujuće, zbog čega ne možemo tačno odrediti koji je najbolji dzin za nas. Kakvo je to piće? Od cega se pravi dzin? Da li je on isto što i vodka, ili se barem može napraviti od nje?

Zato smo sastavili mali rezime svih odgovora na najčešće postavljana pitanja da biste nakon ovog bloga znali da izaberete najbolji dzin.

Džin mora biti po određenim pravilima

Možda ćete biti iznenađeni kada saznate da postoje prilično strogi zakoni koji kontrolišu ne samo od cega se pravi dzin, već i kako se pravi dzin, pa čak i kakvog je ukusa!

Evo kakva su trenutno pravila po pitanju ovog pića u EU, a koja su vrlo slična i u drugim zemljama:

• džin mora biti neutralno alkoholno piće destilovano od nečeg prirodnog poput pšenice, ječma, krompira ili grožđa;
   
• ukusi džina potiču od njegovih botaničkih sastojaka (seme, cveće, biljke ili začini dodati tokom proizvodnje), i što je najvažnije, svi džinovi moraju da sadrže kleku; u stvari, preovlađujući ukus mora biti kleka, inače piće ne može biti definisano kao džin, po zakonu;
   
• u ukupnoj zapremini tečnosti mora biti najmanje 37,5% čistog alkohola (to je „ABV“ koji možete videti na etiketi).
   
• u okviru sveobuhvatne kategorije, postoje tri tradicionalna tipa džina: London Dry, Plymouth i Old Tom. Međutim, neki moderni, inovativni džinovi više ne spadaju ni u jednu od ovih kategorija.
   

Trenutno se u industriji pića vodi mnogo polemike oko pravne definicije džina i da li je ona previše restriktivna. Snažna mišljenja postoje na obe strane u vezi pitanja da li inovativnim proizvodima treba ili ne treba dozvoliti da sebe nazivaju „džin“.

Kako se pravi džin?

Džin se obično pravi od žitarica, kao što su pšenica ili ječam, koja se prvo fermentiše, a zatim destiluje. Bobice kleke i drugo bilje i začini, poznati kao aromati, dodaju se u fermentisanu mešavinu zrna zajedno sa vodom sve dok nivo alkohola i ravnoteža ukusa ne dostignu potrebne (ili željene) nivoe.

Postoji nekoliko različitih tehničkih metoda proizvodnje koje destilatori koriste za pravljenje džina. Složeni džin se pravi jednostavnijim procesom: dodaje se voće, bilje, povrće ili začini (uključujući kleku), da bi ovi ukusi dali aromu, ukus i draž ovom piću. A recept za jednostavniju varijantu vam preporučujemo u nastavku, tako da kod kuće možete napraviti svoj najukusniji i najbolji dzin u kombinaciji sa tonikom.

Da li je istina da možete napraviti džin od votke?

Da! Dok većina komercijalnih proizvođača džina izvlače arome iz biljaka destilacijom, moguće je napraviti džin jednostavnim natapanjem biljaka, bilja ili začina koje želite da iskoristite. Što znači da je vrlo moguće napraviti svoj džin uz pomoć vodke!

Džin i vodka su jedna od najpopularnijih žestokih pića na svetu. Oni su veoma različitog duha. Dok je džin povezan sa ukusima bora i biljaka, vodka je često bez mirisa i ukusa – iako različiti, ipak savršeno idu jedan sa drugim.

Sada ćemo objasniti razliku između džina i vodke u 3 činjenice

Dakle, koja je razlika između džina i votke? Džin se često povezuje sa biljnim i borovim notama, dok je vodku najbolje opisati kao bezukusnu. Vodka je neutralno alkoholno piće napravljeno od fermentisanih sastojaka kao što su žitarice ili voće koje se destiluje ili tretira da bi se dobio ukus bez mirisa, ukusa ili boje. S druge strane, džin je žestoko alkoholno pića sa 40 procenata ABV ili više, sa glavnim karakterističnim ukusom koji potiče od bobica kleke.

Džin se može napraviti na tri različita načina. Destilovan, redestilovan i složen. Drugim rečima, razlika između votke i džina je dodavanje bobica kleke džinu.

Nastavite da čitate da biste razumeli potpunu razliku između ova dva popularna pića.

#1 Džin je votka sa ukusom

Ako ste pomislili da je džin poput votke sa ukusom, niste pogrešili.

I džin i vodka se mogu napraviti od bilo čega, ali neke uobičajene baze su kukuruz, pšenica, raž, krompir, grožđe i šećerna repa. Šta god da je primarni sastojak, prvo se fermentiše, a zatim destiluje.

Ovo se dešava više puta kako bi se uklonilo što je više moguće ukusa. U nastavku se dodaje voda kako bi se alkohol smanjio na oko 40 posto AV, a u slučaju džina, tu se meša sa klekom i drugim biljem i začinima.

Popularne biljke ili arome za džin često uključuju elemente citrusa kao što su kora limuna ili pomorandže, kao i kombinaciju drugih začina, koji mogu uključivati zvezdasti anis, zmajevo oko, korijander, muškatni oraščić, cimet.

Različite kombinacije biljnih sastojaka u procesu destilacije izazivaju varijacije u ukusu među proizvodima džina.

#2 Vodka je za sebe – džin nije

Najverovatnije ste svoju votku čuvali u zamrzivaču otkako su počele vaše avanture ispijanja alkohola još u srednjoj školi, ali to se navodno ne radi tako.

Postoji odgovarajuća temperatura za čuvanje vaše vodke tako da kada je popijete možete iskusiti pun buket ukusa. To znači da ako vaša skupa ili jeftina vodka na neki način ima ukus kao mešavina laka za nokte i sredstva za dezinfekciju, možda ste je pogrešno čuvali.

Preporučujemo je da je ne zamrzavate, ako želite da osetite njenu punoću ukusa, ali ni da je držite na veoma toploj temperaturi, jer bi i to ugrozilo njenu draž. Najbolja temperatura za votku je 0-4 stepena celzijusa, što znači blago razblaživanje ledom u čaši za mešanje.

Sofisticirane votke bi trebalo da budu prirodno meke, dok bi vaši jeftiniji brendovi mogli imati koristi od zamrzavanja zbog skrivanja agresivnijih i gorućih nota.

S druge strane, džin je stvoren da se meša sa drugim pićima, međutim, kako botanički sastojci oživljavaju u vašim koktelima i piću, mnogi pozivaju na džin, a ne na vodku.

#3 Vodka i džin su korišćeni u medicini

Kao i većina žestokih pića, vodka i džin su se nekada koristili za lečenje različitih vrsta bolesti pre pronalaska zapadnjačkih rešenja. Vodka zapravo može povećati vaš protok krvi i cirkulaciju u vašem telu što može sprečiti nastanak krvnih ugrušaka, moždani udar i druge bolesti srca.

Džin se u srednjem veku koristio kao oblik biljnog leka. Bobice koje se koriste za pravljenje džina mogu pomoći pacijentu kod infekcija, srčanih bolesti, pa čak i u borbi protiv bolesti bubrega i jetre. Poznato je da je džin korišćen i kao prevencija protiv kuge.

Kada smo vam otkrili kako se pravi dzin i njegove zdravstvene prednosti, možete sami napraviti svoju varijantu u kombinaciji sa tonikom. Stoga pogledajte našu bogatu ponudu, izaberite džin po svom ukus i eksperimentišite u svom domu!