STILOVI PIVA I RAZLIKE - KAKO DA POSTANETE PRAVI POZNAVALAC

Obično uđete u bar, kafić, kafanu, priđe vam konobar, pita:

– Šta biste popili?
– Pivo!
– Koje pivo želite?
– Kako koje pivo? Pa pivo!

I konobar ode, tužan, jer je upravo želo da vam prezentuje sve te vrste piva i koje je najbolje pivo u Srbiji koje ste mogli popiti.

A onda tu je i grupa ljudi koja nikad nije ili ne želi da proba pivo. A problem je u tome što im je do sad nuđena samo jedna ili dve vrste piva, uglavnom lageri, koji nisu po njihovom ukusu (previše gorka i aromatična).

Do skora je trka za najbolje pivo u Srbiji, računajući i uvoz, bila svedena na par lagera, sa manje više istom tehnologijom pravljenja, uz manje varijacije.

U svetu postoji više stotina vrsta piva. Situacija se moramo priznati donekle promenila pojavom kućnih i malih zanatskih (craft) pivara (Kabinet, Kaš, Dvorog, Dogma...), kao i otvaranjem nekoliko pivnica (uglavnom po Beogradu) sa velikim izborom domaćeg i uvezenog, industrijskog i zanatskog piva na jednom mestu. To je naravno uzrokovalo da i po lokalnim prodavnicama možemo videti malo veći izbor piva. I sada, kada imamo izbor, bilo bi dobro izabrati pivo koje vama najviše paše. U svega par koraka možete naučiti kako da prepoznajete vrste piva na onovu njegovih karakteristika.

Vrsta kvasca kao jedna od razlika vrste piva

Piva možemo podeliti na osnovu vrste kvasca koji smo koristili, pa tako imamo:

• Lager piva
• Ale piva
• Afrička piva
• Spontano prevrela piva.

Lager piva ili piva donjeg vrenja

U svetu, ova vrsta piva je najrasprostranjenija i najviše se konzumira.

Dobija se vrenjem pivske sladovine korišćenjem različitih varijeteta kulture kvasca Saccharomyces uvarum. Mešanjem sladovine sa kvascem dolazi do hladnog vrenja koje započinje na temperaturi od 6-8 stepeni C, a završava se na temperaturi od oko 9-18 stepeni C. Kvasac se taloži na dnu posude pa otuda i naziv pivo donjeg vrenja.

Konzumira se ohlađeno na temperaturi od 5-14 stepeni C. Ima bogatu trajnu penu, punog je ukusa, izraženu gorčinu i aromu zahvaljujući hmelju.

Iako im je to zajednički imenitelj, sama Lager piva se među sobom razlikuju po tvrdoći korišćene vode, boji slada za pripremu sladovine, koja utiče na finalnu boju piva u čaši, (od svetlo žute do crveno smeđe), punoći ukusa i po aromi.

Lager piva se dalje dele na:

• Pilsner – Svetle boje, visoko gazirano, standardne količine alkohola.
• Oktobarfest – Teško pivo, punog ukusa, tamnije boje, i veće količine alkohola.
• Bock – Slatko, tamne boje, sa širokim spektrom ukusa i veće količine alkohola.
• Dunkel – Tamno riđe boje, prefinjenog ukusa sličnog kafi, i veće količine alkohola.

Od domaćih Lagera najpopularnija piva su Lav, Jelen i Zaječarsko, dok je od uvoznih trenutno najpopularnije češko pivo.

Ale piva ili piva gornjeg vrenja

Drugi tip vrste piva po redu raširenosti u svetu (u Srbiji slabije zastupljena) su Ale piva ili piva gornjeg vrenja. Za alkoholno vrenje u ovom pivu koristi se kvasac vrste Saccharomyces cerevisiae, kod kojeg vrenje započinje pri višoj temperaturi sladovine od oko 10 stepeni C, a završava se na oko 25 stepeni C. Pošto kvasac na kraju vrenja ne padne na dno posude već ispliva na površinu ova piva nazivamo pivima gornjeg vrenja.

Ova piva piju se topla pri temperaturi od 20 stepeni C. Sipana u čašu mogu praviti slabu, nestabilnu penu, ili gustu visoku i stabilnu. Slabijeg su, odnosno praznijeg ukusa od Lager piva, ponajviše zbog manje količine upotrebljenog hmelja. Neki ga po ukusu čak porede sa vinima.

Kao i kod Lager piva, različite vrste Ale piva dobijamo različitiom koncentracijom, bojom slada, kvalitetom vode, količinom dobijenog alkohola i načinu same pripreme.

Ale piva se dalje dele na:

• Poter – Crno, teško, zagorelog ukusa, i veće količine alkohola.
• Stout – Zrno je prženo, nije klijalo, slatko karamelaste arome, i veće količine alkohola.
• Amber – Riđe boje, slatko, sa većim udelom slada, i veće količine alkohola.
• Irish Ale – Jako crveno, sladno, slatkasto, i veće količine alkohola.
• Pale Ale – Svetlo, sladno, gorče, sa voćnim ukusom, i veće količine alkohola.
• Indian Pale Ale – Riđe boje, izuzetno gorko i veće količine alkohola.

Afrička piva

Treći tip piva su Afrička piva. Kod nas su manje poznata, ili slobodno možemo reći potpuno nepoznata, tako da će teško postati najbolje pivo u Srbiji. Proizvode se od prosenog, ne ječmenog slada, i posebnom vrstom kvasca Schizomyces koji u ekstremnoj klimi, kakva je Afrička, šećer iz slada pretvara u alkohol na višim temperaturama od 30-40 stepeni C.

Spontano prevrela piva

Spontano prevrela piva su četvrti tip piva koja se dobijaju od divljih, odnosno neselekcionih sojeva kvasaca. Takav kvasac u sladovinu dospeva slučajno, iz vazduha sa zida posuda ili prostorija. Ovakav način proizvodnje piva više je vezan za daleku istoriju. Danas je svojstveniji manjim zanatskim pivarama, koje žele da eksperimentišu. Ovakva piva često imaju vinski, voćni bouquet.

Podela piva prema glavnoj sirovini - sladovini

Pod čistim pivom iz zakona o čistoći piva smatra se svako pivo napravljeno od ječmenog i pšeničnog slada, mada se taj zakon u mnogim zemljama sveta više ne poštuje. I dalje je ječmeni slad osnova svim pivima, ali se takođe meša sa drugim sirovinama. Takva mešavina mora naravno biti naznačena na etiketi.

Tako na primer imamo Belo ili pšenično pivo. Dobija se mešanjem tj. zamenom najmanje 50% ječemnog slada pšeničnim. To su obično piva gornjeg vrenja, izrazito bele pene, nefiltrirana i mlečne boje, voćnih primesa uglavnom banane. Mešaju se i sa drugim voćnim sirupima. Prvo pšenično pivo u Srbiji, domaće proizvodnje bilo je Weifertovo Belo. Od skora na tržištu imamo Zaječarsko pšenično pivo, koje kao i Weifertovo nekad donosi pravo osveženje u izboru. Od stranih pšeničnih piva prisutni su već neko vreme i Hoegaarden i Paulalnerovo mutno pšenično pivo.

Pored pešničnog u Evropi možemo naći i raženo pivo, koje pivu daje gorak, pikantan, voćan, uljasti, ponekad čak i ljut ukus. Zbog ovih karakteristika raž nije opšteprihvaćena sirovina u pravlejnju piva. U Srbiji ga je teško naći u slobodnoj prodaji.

Na kraju tu su i već pomenuta Afrička piva pravljena od prosenog slada.

Druge podele piva

Piva dalje možemo podeliti po količini ekstrakta u sladovini pre početka vrenja i količini alkohola nakon:

• Slaba ili laka – ispod 10% ekstrakta i ispod 3,5% alkohola.
• Standardna – 10%-12% ekstrakta i između 3,5% -5,5% alkohola.
• Specijalna – više od 12% ekstrakta i obično više od 5,5% alkohola.
• Dvostuko sladna – sa 18%-22% ekstrakta i većim udelom alkohola.
• Ječmena vina – sadrži veliki udeo alkohola kao kod vina.

Takođe možemo ih podeliti po boji na svetla, crvena, tamna i crna... što je pojednostavljena podela jer se ustvari mogu podeliti na više nijansi žute, crvene, crveno smeđe i crne boje. Boja pivadolazi od boje korišćenog slada, odnosno kako je slad tretiran i mešavine različitog slada.

Kao što vidimo, pivo je piće lokalnog karaktera, izrazitog geografskog porekla, jer promena makar jednog činioca tj. sastojka piva, daje potpuno drugu vrstu, podvrstu, varijaciju. Zato je važno, ako želite stvarno da uživate u ispijanju piva, biti pravi poznavalac. Sada sa pravim predznanjem možete da odete u kafanu i da otkrijete vaše najbolje pivo u Srbiji. A mi se nadamo da smo vam u tome svakako bar malo pomogli.

Živeli!

Autor teksta: Mladen Lukešević